Put

13

Jedan po jedan lik, iz takozvane galerije «prijatelja»,
rasprhnuo se poput prezrelog maslačka na vetru,
i nestade u nepoznato.

Izgubila sam svaki pravac, motivaciju i ........ sve ostalo.
Iztranžirani voz, na sporednom koloseku, parkiran i zaboravljen.
Tužno, kao nemi posmatrač gledam život koji prolazi pored mene,
Od radosti i sreće odvojena staklenim zidom, čekam kraj.


14

Pokušavam se setiti jednog jedinog lepog trenutka u životu,
koji nije bio placen mojom krvlju.


15

Odbijam da živim ovo S... dalje!
Hajde Phoenix,
rodi se već jednom iz pepela !


16

Svaki kamenčič moga života, teška greška.


17

Ne- život je eksplodirao u meni.

18

Ovaj užasni broj ću jednostavno preskočiti, jer ga se plašim.
Zabluda je bilo dosta!

Nema komentara:

Objavi komentar