Uspomene

4

Puna uspomena i sećanja idem dalje.
Još uvek vidim zlatna polja maslačaka.
Dobro je,
što ih nisi video okrvavljene.

Tamo gde se ljubav rodila naša,
sada se neki igraju rata.
Duše nemaju i ne vide da tu je hram.

Lepo bi bilo razgovarati s tobom.
Ali tamo gde si sada,
zvati te ne smem,
znam nije red.

Činilo se da sam rešila zagonetku tvoje smrti dajući svemu smisao nov,
iako surov.
Ali odavno više nisam sigurna u to.
Kakav smisao može da ima sve ovo mučenje ?
Da duše nauče nešto ?
Baš dobar vic!

Greška do greške ,
nanizane kao biseri na mom vratu,
dave.
Ne daju disati.

Kada bih se uspela odreći i poslednjeg zrcna ljudskosti u meni,
i naučila samo biti kamen,
bilo bi mi lakše.

Nema komentara:

Objavi komentar